Studenice, reko moja mila.
Pod Golijom ti si se rodila!
Pustila te tvoja majka stara
kroz korito teškog kamenjara.
Iz naručja ona te pustila.
Srećna budi, to je govorila.
Potocima pevaćeš pesmice
i prihvati sve mile rečice.
Ispod mostova ti ćeš da prolaziš,
žalne vrbe nežno da pomaziš.
Stene će se ogledati stalno,
sunce će te milovati bajno.
Sklapijevac i lepa Brevina,
Savošnica ruke raširila,
na krštenje sa tobom pošle,
kroz kapije manastirske došle.
Monah Sava tebe je krstio,
niz korito dalje te pustio,
da do Ušća putuješ srećna,
a tamo te čeka ljubav večna.
Autor: Svetlana Perišić
Smoljinac
Нема коментара:
Постави коментар