SKANDAL: SRBIJA IZ MALIH HIDROELEKTRANA DOBIJA ZANEMARLJIVO MALO STRUJE, A ZARAD NJIH SRLJAMO U POTPUNU EKOLOŠKU KATASTROFU

Ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine za "Blic".

Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana (MHE) na Staroj planini, a planirano je čak 58, može da ugrozi ne samo reke u tom zaštićenom biseru prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci. S tim se slažu i u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Reka Dubočica (Bresnik)

- Kada su u pitanju derivacione hidroelektrane, kompletna količina vode iz reka, osim biološkog minimuma koji se definiše statističkim metodama, sprovodi se cevima u dužini od nekoliko kilometara, čime se uništava kompletna reka - navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Na pitanje da li postoji studija o opravdanosti korišćenja mini-hidroelektrana u proizvodnji struje u Srbiji s analizom uticaja na životnu sredinu, u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da ne raspolažu takvom studijom, ali da nije isključeno da su se time bavile institucije iz elektroenergetskog sektora.

Nedavno je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao da su "MHE devastiranje životne sredine i uništavanje biodiverziteta u sredinama gde se naprave". Najavio je i da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju MHE u zaštićenim sredinama.

O pogubnosti MHE javnost su upozorili i četvorica dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja.

Kako navode, "posebno je zabrinjavajuća i neprihvatljiva aktivnost u vezi s korišćenjem prostora na području Parka prirode 'Stara planina' sa jedinstvenim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću pastrmskih riba kao i brojnih grupa biljaka i životinja koje predstavaljaju opšte dobro za lokalno stanovništvo i sve građane naše zemlje".

- Pored toga, planirana gradnja 58 MHE na području Stare planine ugožava tradicionalni način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela, među kojima ima i zaštićenih kulturno-istorijskih celina - navode oni.

Stručnjaci kažu da je "Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kad su u pitanju domicilne površinske vode, da je vodno bogatstvo dodatno pod velikim negativnim uticajima zagađivača, te da masovna izgradnja MHE preti da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno". Oni navode da se može naći prihvatljivije rešenje od izgradnje MHE u sklopu ekosistema koji su značajni s aspekta životne sredine, pogotovo što su MHE više nego skromni proizvođači energije.

Jošanička Banja

- Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata (prema postojećem katastru), bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5 odsto potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeno navredniji brdsko-planinski vodotokovi, uz narušavanje predela, bio i geo diverziteta - navode dekani.

Nema alternative čistoj vodi

Dekani potpisnici apela navode da "danas postoje mnogo isplativije i efikasnije, a u smislu očuvanja prostora i životne sredine održivije opcije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, geotermalna…)". Kako dodaju, nasuprot tome alternativa čistoj vodi ne postoji i bez nje život nije moguć.

EPS: Otkupljujemo po zakonu

U Elektroprivredi Srbije, na čijem čelu je direktor Milorad Grčić, kažu da cenu tarifa za povlašćene proizvođače iz obnovljivih izvora energije određuje Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno Vlada. Dodaju da je EPS, u skladu sa zakonom i uredbama, u obavezi da otkupi sve količine od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora.

- Proizvodnja MHE koje rade u okviru sistema JP EPS u 2017. bila je 40 miliona kilovat-časova, a ukupna proizvodnja električne energije u okviru sistema JP EPS u 2017. bila je 34 milijarde kilovat-časova, navode u EPS-u

Žalba stigla do EU i Uneska

Posledice izgradnje derivacionih MHE su potpuni nestanak planinskih reka i sveg živog sveta u njima, ali i pretnja Pirotu da će ostati bez vodosnabdevanja, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača pokreta Odbranimo reke Stare Planine (ORSP).

Aleksandar Jovanović Ćuta

Jovanović kaže da su "u ofanzivi prema nadležnim instutucijama u Srbiji", ali da su alarmirali i međunarodne institucije i organizacije.

- U kontaktu smo s Evropskim parlamentom u kom je postavljeno pitanje izgradnje MHE na Staroj planini. Takođe, u kontaktu smo i s ostalim svetskim organizacijama za zaštitu prirode kao što je "River Watch", a pokrenuli smo i peticiju kod Uneska - kaže Jovanović.

Reka Brevina

Izvor: Blic

IZGRADNJA MALIH HIDROELEKTRANA NA SRPSKI NAČIN: NARUŠAVANJE UMESTO OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Izgradnja malih hidroelektrana (MHE) u Srbiji je, kako se ispostavilo, u velikom broju slučajeva suprotnost svojoj svrsi – umesto proizvodnje električne energije uz minimalno ugrožavanje prirode, one i te kako loše utiču na reke i živi svet u njoj, a investitori namerno zanemaruju mišljenja stručnjaka. 

Sve to se dešava zbog loših zakonskih rešenja, nepostojanja preciznih kriterijuma i očite inertnosti nadležnih institucja, a sve na štetu prirode i stanovnika područja na kojima se MHE grade. Da je zaštita životne sredine u tom procesu zapravo na poslednjem mestu pokazuju podaci do kojih je došao Insajder, a prema kojima je čak sedam mini hidroelektrana u Opštini Raška izgrađeno bez mišljenja Zavoda za zaštitu prirode. Za jednu je čak, kako je utvrdio Insajder, dato negativno mišljenje, ali to nadležne institucije nije sprečilo da investitoru izdaju sve neophodne dozvole za rad.

Ignorisanje i zaobilaženje mišljenja institucija kao što je Zavod za zaštitu prirode investitorima su omogućile nejasne procedure. U nizu dozvola koje je potrebno prikupiti, one koje se odnose na zaštitu životne sredine, kako se ispostavilo, najmanje su važne, i taj nedostatak u procedurama i te kako se zloupotrebljava. Prema istraživanju Insajdera, sedam investitora malih hidroelektrana (MHE) u Ppštini Raška nije zatražilo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode o izgradnji MHE i njihovom uticaju na četiri reke u toj opštini.

S druge strane, tu je i slučaj MHE „Županj“, za koju je investitor zatražio mišljenje Zavoda – ali je ono bilo izričito negativno.

Bez obzira na sve ovo, sve hidroelektrane su izgrađene i imaju status povlašćenog proizvođača električne energije. Taj status im je omogućio da od države, odnosno JP Elektroprivreda Srbije (EPS), naplate milione evra za prethodne četiri godine.

Novinari Insajdera tražili su od Zavoda za zaštitu prirode, a na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, mišljenja koje je Zavod izdao za izgradnju malih hidroelektrana na rekama Jošanici, Samokovskoj, Gobeljskoj i Radošićskoj u Opštini Raška.

Iz dokumenata koji su nam dostavljeni može se videti da je za MHE „Županj“ Zavod izdao izričito negativno mišljenje, a da za izgradnju malih hidroelektrana „Belci“, „Kašići“, „Velež“, Velež 1“, „Klupci“, „Šutanovina“ i „Radošićska reka“ nije izdat ni jedan dokument.

To znači da investitori nisu ni tražili mišljenje Zavoda o izgradnji MHE i njihovom uticaju na prirodu, kao ni uslove zaštite prirode koje je potrebno ispuniti. Na porazne efekte ovakvog ponašanja investitora i nadležnih institucija ukazli su stanovnici pojedinih područja u kojima su izgrađene mini hidroelektrane, koji su se žalili da više nema vode u reci i da ribnjaci ne mogu da im opstanu.

„Gradnja MHE ’Županj’ bi značajno opteretila prirodu“

Povodom izgradnje male hidroelektrane “Županj” Zavod za zaštitu prirode je još u julu 2010. godine izdao negativno mišljenje. U dokumentu koji je dostavljen novinarima Insajdera po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja između ostalog se navodi sledeće: 

“Zavod smatra da bi gradnja MHE ‘Županj’, zajedno sa još tri MHE na reci Jošanici čija je realizacija u toku, značajno opteretila prirodu i životnu sredinu, kao i hidrološki režim i rasprostranjene ekosisteme Jošaničke reke”.

Dalje se navodi i da s obzirom na to da je potrebno izvesti značajan obim radova na stabilizaciji obala rečnog korita i prevenciji stabilnosti lokalnog puta na nekoliko deonica, Zavod smatra da bi se tako narušio predeoni lik i pejzažne odlike prostora koji obezbeđuje prepoznatljive karakteristike banjskog mesta - Jošaničke banje.

“MHE ‘Županj’ bi tako svojim konceptom i objektima ugrozila ekološku podnošljivost područja, zbog čega Zavod ne bi mogao da se saglasi sa uspostavljanjem ove male hidroelektrane”, izričito stoji u mišljenju Zavoda.

Uprkos tome, investitor je dobio sve neophodne dozvole. Kako se MHE „Županj“ nalazi na obodu Nacionalnog parka, lokacijsku i građevinsku dozvolu nije izdalo Ministarstvo građevinarstva, već lokalna samouprava. Zanimljivo je i da MHE „Županj“ nema energetsku dozvolu, ali ima status povlašćenog proizvođača struje.

Stručni nadzor Zavoda i „samovolja pojedinih investitora“

Na zahtev članice nekadašnjeg Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje Jelene Drmanjac Zavod za zaštitu prirode izašao je na teren krajem 2013. i izvršio stručni nadzor na delu Jošaničke reke zbog "prekomernih radova na izgradnji MHE". Nakon nadzora, u izveštaju koji je napravljen 2014. godine, između ostalog je navedeno da je prilikom postavljanja cevovoda došlo do uništavanja termomineralnog izvora ’Slanci’, koji je pri obilasku pokazivao temperaturu mnogo veću nego što je temperatura vode i vazduha.

Zavod je naglasio i da smatra da preduzete aktivnosti i stanje prirode na delu vodotoka reke Jošanice ukazuju „na samovolju pojedinih investitora“, kao i „ozbiljno ugrožavanje rečnog korita“.

Nesavesnost investitora je utoliko veća ako znamo da je Jošanička reka stanište zaštićenih vrsta - potočne pastrmke, potočne mrene, klena, krkuše i dvoprugaste uklije i strogo zaštićene vrste – zlatnog vijuna, kako je istakao Zavod.

“Na osnovu izvršenog stručnog nadzora može se zaključiti da je izvršenim radovima i aktivnostima u toku došlo do ugrožavanja i oštećenja ekosistema Jošaničke reke u većoj meri i na širem prostoru”, zaključuje Zavod.

Ovi nalazi dostavljeni su tadašnjem Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Republičkoj direkciji za vode, JP Nacionalni park Kopaonik i opštini Raška.

Bez obzira na to, male hidroelektrane na reci Jošanici ne samo da su izgrađene, već su u međuvremenu dobile i status povlašćenih proizvođača električne energije.

Ovaj status im daje Ministarstvo rudarstva i energetike, a on im omogućava da imaju prioritet na tržištu energije u odnosu na druge proizvođače. Struju koju oni proizvedu EPS plaća po višoj ceni jer proizvedena iz obnovljivih izvora energije.

O kolikom iznosima je reč vidi se iz izveštaja EPS-a za poslednje četiri godine.

Tako je MHE „Županj“ za 2015, 2016. i 2017. godinu dobila nešto više od milion evra.

Zavod je naglasio i da smatra da preduzete aktivnosti i stanje prirode na delu vodotoka reke Jošanice ukazuju „na samovolju pojedinih investitora“, kao i „ozbiljno ugrožavanje rečnog korita“.

Nesavesnost investitora je utoliko veća ako znamo da je Jošanička reka stanište zaštićenih vrsta - potočne pastrmke, potočne mrene, klena, krkuše i dvoprugaste uklije i strogo zaštićene vrste – zlatnog vijuna, kako je istakao Zavod.

“Na osnovu izvršenog stručnog nadzora može se zaključiti da je izvršenim radovima i aktivnostima u toku došlo do ugrožavanja i oštećenja ekosistema Jošaničke reke u većoj meri i na širem prostoru”, zaključuje Zavod.

Ovi nalazi dostavljeni su tadašnjem Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Republičkoj direkciji za vode, JP Nacionalni park Kopaonik i opštini Raška.

Bez obzira na to, male hidroelektrane na reci Jošanici ne samo da su izgrađene, već su u međuvremenu dobile i status povlašćenih proizvođača električne energije.

Ovaj status im daje Ministarstvo rudarstva i energetike, a on im omogućava da imaju prioritet na tržištu energije u odnosu na druge proizvođače. Struju koju oni proizvedu EPS plaća po višoj ceni jer proizvedena iz obnovljivih izvora energije.

O kolikom iznosima je reč vidi se iz izveštaja EPS-a za poslednje četiri godine.

Tako je MHE „Županj“ za 2015, 2016. i 2017. godinu dobila nešto više od milion evra.

MHE „Belci“ donela je investitoru duplo više novca – čak 2,1 milion evra dok je

MHE „Velež“ u poslednjih pet godine naplatila ukupno 940.000 evra.

MHE „Šutanovina“ je u 2016. i 2017. godini proizvela „zelenih kilovata“ za oko 370.000 evra, a MHE „Kašići“ samo u 2017. godini za oko 185.000 evra.

„Klupci“ su investitoru doneli za pet godina oko 90 hiljada evra, a MHE „Radošićska reka“ 44.000 evra.

Ministarstvo: Podsticaji zbog obaveze prema EU

Na sajtu Ministarstva energetike navodi se da je Srbija, s obzirom na to da je potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice zemalјa jugoistočne Evrope i Evropske unije (EU) obavezna da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvede iz obnovljivih izvora energije.

„Da bi se to postiglo moraju se primeniti određene mere podsticaja kojima bi se podstakle investicije u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije“, navodi Ministarstvo.

Izvor: Insajder

HVALOSPEV STUDENICI

O, Majko ! Velika i Divna, što prestole Carske osijavaš !

Koju studen ni vihori burni, nisu mogli ugasiti zlatnu.

Ne mogu te se nadisati Majko, nad svetinjom Očinjih moštiju,

što poreklo Hristovo svedoče,gromoglasno ćuteći kroz vreme, sabiraju roda srpskog grešnog, i daruju nestvorene dare.

Tu ustadoh iz ponora smrti, ponegovan milošću Spasenja i u ovom i onome veku.

Na uzdarju Tvog Svetog oltara, nahrani me i zadoji krepko, usinovi ljubavlju otaca, i odenu u Carsku porfiru, blagoatnim uljem pomaza me, čineći me nosiocem Duha.

Ne mogoh je nositi s' početka dok se nemir ne utiša burni, i greh tamni nagrizaše dušu, nedostojan Svetog praga Tvoga.

No, prepoznah pečata divnoga ! Što u srce i ponore bića, utka ruka Svemoćnog Vladara.

I dok carstva mnoga vekovima, ustajaše ponosito gordo, pustošoći pred sobom proleća, i sen smrtni u sebi nosiše, Ti si Majko Radost objavila !

Radost večnu u vremenom svetu, potirući zloslutne glasove, Nemanjinom hrabrošću i verom, Raspetoga Likom likujući.

Autor. Ivan Gavrilović

"BITKA NA ČEMERNU" - ŽIVOJIN STEFANOVIĆ

''Dok se vojska brani od nemani

Niko mrtve nema da sahrani

Nit ranjenim rane da utoli 

Bez pomoći umreše u boli

Sneg ih pokri, čisto belo platno

Tužna bajka i neverovatno

Mesto groba i crne zemljice

Njih pokriva sneg i ledenice

Ostadoše po planinskoj strani

Da se hrane orlovi, gavrani

Ljute zveri, vuci i vučice

I pacovi, kune i lisice

Sveću niko nikom ne zapali

Ni dve reči da im se zahvali

Nit okadi grobove njihove

Greh ostade za vek i vekove

Hvala njima na njihovom daru

Položiše život na oltaru

Bez opela, čaše crnog vina

I kandila i svetoga Sina''

Autor: Živojin Stefanović

IZNAD SAVINE ISPOSNICE

Trećeg decembra zaputismo se u pravcu Studenice da obiđemo našu staru planinarsku stazu. Obe Savine iposnice, donja i gornja, deo planine Čemerno, selo Savovo i reka Savošnica su sastavni deo ove staze.

Mirno zimsko jutro, bez vetra, priroda okićena snegom i iskonski mir nas dočekuju kod manastira Studenica. Neizbežno je da se obidje manastir. Koliko god puta da dodjemo u Studenicu svaki put je nekako drugačija i lepša. Vrata nam otvara mlad monah i priča kratku istoriju vec nadaleko poznatog manastira.

Od manastira do pocetka staze prema Savinoj isposnici ima oko četiri kilometra. Tu razdaljinu prelazimo autobusom. Izlazimo na samom ušću reke Savošnice u reku Studenicu. A Savošnica uskače u Studenicu u vidu vodopada visokog oko dva metra.Sama huka tog vodopada i količina vode zaustavlja dah. Odvajamo se stazom uzbrdo i stapamo sa belim mirom u šumi. Samo nas žagor remeti tišinu.

I jedna i druga isposnica su vec nadaleko poznate. Kod samih ulaznih vrata u Gornju isposnucu nailazim na pravi kuriozitet: procvetao plavi zvoncic u decembru koji viri ispod snega. Za mene pravi doživljaj, na ovom kamenu samo najači opstaju.

Bela građevina Gornje Savine isposnice u belom zimskom jutru i spektakularan pogled na kanjon reke Studenice su posebna slika. Palimo svece u maloj crkvici i umivamo se vodom iz Savinog bunara. A zahvatiti vodu iz bunara je poseban doživljaj.

Dobar odmor i razgledanje okoline potraja. Put nas dalje vodi uzbrdo, iznad isposnice kroz bespuće Čemerna , ka selu Savovo. Ukupna dužina ove staze je oko trinaest kilometara. Dobar deo staze je kroz šumu pa se vidici na okolne planine otvaraju tek nadomak sela Savovo. Ovog puta su oni ostali skriveni u magli.

Nekoliko vremešnih kuća i napuštenih ćumurana se nalazi pored puta. Blaga nizbrdica, loš put i mnogo vode niz put vode nas ka centru sela. Staro groblje, razrušena crkva, napuštene kuce, prazna prodavnica…nigde nikog u selu. Ovde odzvanja tužna istina: bilo jednom jedno selo…

Najveći deo puta u povratku idemo niz reku Savošnicu. Nesvakidašnja, divlja reka bistre vode iskopala je sebi kanjon u steni planine Čemerno. Više od osamsto metara nadmorske visine ima od izvorista do ušća u Studenicu. Dramatična i lepa slika prirode pored reke. Čist sneg po putu samo smo mi, planinari ugazili.

Kad se domogosmo puta i autobusa, krenusmo u drugu avanturu. Prema restoranu Radočelo, dalje uz Studenicu na dobar ručak i odmor. Ovaj deo dana je najzabavniji. Iako smo ceo dan bili zajedno, svako priča neke svoje doživljaje na dugi način. Divan planinarski doživljaj.

PUTOPISI IZ ZABORAVA za Studenica Online

Autor: Svetlana Krdžić - PSK Železničar Kraljevo

BRESNIK, ČEMERNO, BOROVNICE

Svakog 22.jula u kraljevačko selo Bresnik sjati se veliki broj planinara i ljubitelja prirode. Već šesti put se ovde organizuje manifestacija “Dani borovnice”. Karaljevačke planinare i njihove goste iz Makedonije, dočekuje ljubazni domacin Radojica. U njegovom skromnom dvorištu okupi se po stotinak ljudi. Za tu priliku domaćin obezbedi hranu i muziku, a gosti lepo raspoloženje. Inače Radojičina kuća je na najvišem položaju u selu i vidi se cela panorama Bresnika. Cilj ovog druženja je berba borovnica i pešačenje na vrh planine Čemerno , zvani Gusarica.

Staza do Gusarice ide kroz gustu bukovu šumu, po dobrom planinskom putu. Julsko sunce planini daje posebnu tamnozelenu boju. Svuda pored staze zaostaju planinari za kolonom i beru zrele maline. Posle više od dva sata penjanja, izlazi se iz šume na otvoreno i tu zaista zastaje dah. I zbog umora i zbog lepog pogleda. Vrhovi Stolova, Kopaonika, Željina i Troglava okruzuju horizont. Beli loptasti oblaci dremaju na bistrom nebu, a gospodari visina, orlovi ,nadgledaju našu kolonu. Pogled u nedogled. Po lepom danu vidi se i bela građevima manastira Studenica. Inače ceo tok reke Studenice se vidi sa Čemerna.

Rascvetale strmine i livade, oivičene špalirom visoke kiprovine , lice na razglednicu. Sazreli grmovi crvene zove vide se iz daljine. Ispred jedne napuštene gradjevine, pored staze, zaustavljamo se. Lepo sazidana kuca od kamena koji blista na suncu, pokosena okućnica i izvor hladne vode su sve što nam treba. Poplašili smo nekoliko kreja iz obližnjeg grma . Svojim kreštanjem svima u šumi su objavili nase prisustvo.

Bujna, visoka trava pri samom vrhu Gusarice, skriva nisko grmlje borovnice. Dobro oko treba da se nadju u travi . Divlji, crveni karanfil i bela rada takmiče se u svojoj lepoti a žute glavice crnog omana obilazi paunovac, najlepši ovdašnji leptir.

Kad se dobro odmorimo i nagledamo lepote, vraćamo se na početak, kod gazda Radojice. Spremno je hladno pivo i voda. Svuda po Čemernu ima vode, kaže Radojica, malo rada treba da se napravi sopstveni rezervoar. Uz priču pored česme,upitah ga da li se sretao sa vukovima ili medvedima, kojih ovde ima. Kaže: Samo se lovci i drvoseče sa njima sreću. Ima ih osam na Čemernu ali ne čine štetu.

Ova lepa prilika za druženje oživi selo Bresnik. Skupe se ovde meštani, a i oni koji su napustili ognjište i žive u gradu. Sklopi se poneko prijateljstvo, a najlepsi suvenir su doživljaji i fotografije. Uspomene su to za ceo zivot. Izmenjah telefonske brojeve sa prijateljima iz Makedonije i do sledece godine, pozdrav. 

Sledece godine obavezno nosim posudu za maline, pre sazre od borovnica, a i Vi ponesite.

PUTOPISI IZ ZABORAVA za Studenica Online

Autor: Svetlana Krdžić - PSK Železničar Kraljevo

PREKO REKE BREVINE

Kratko rastojanje, ne duže od kilometra, deli Goliju od Radočela. Iz sela Rudno silazi put ka selu Kamenska, preko reke Brevine. Vijugave, vrbom obrasle obale reke, prirodna su granica izmedju Golije i Radočela.

Ispod Rudna, izvidjači iz Kragujevca održavaju mali kamp na samoj obali reke. Drveni mostić,sto za radoznale izvidjače, obeležja za snalaženje u prostoru, jarbol za zastavu , drvena kućica i hladna voda izvora preko puta, su sve što čini kamp. lnfrastruktura koju je napravio čovek.

Debelu hladovinu stoletnih jela, zeleni tepih od mahovine i bistru hladnu vodu reke podarila je majka priroda.

Sa desne strane reke, razasuto po kamenitim obroncim, opstaje selo Kamenska. Nekoliko vremešnih kuća, sa kamenim temeljima i drvenim zidovima prkosi zaboravu. I njihovi vlasnici su ostarili, mladi se ovde ne zadržavaju.

Put prema Radočelu ide baš kroz selo. Nema kome dobar dan da se nazove.

Ali priroda oko Kamenske je nesvakidašnja.Neobične figure starih bukovih stabala u šumi kroz koju vodi staza, zaustavljaju dah. U ovom parčetu prirode vlada apsolutni mir. Ovde se obavezno zaustavljamo, pravimo pauzu i tražimo najneobičnije figure za fotografisanje.

Radočelo je planina bogata vodom. Kroz svaki proplanak protiče neki potočić. Gde ima vode tu su i orhideje, moje omiljene biljke. Plavocvet, barska nana, kantarion i vilino sito krase ove proplanke. Oboreno stablo bukve zaposele su pečurke. Na jednom posebnom mestu, zvanom Dugi Laz, pravimo pauzu. Nekada je ovo bilo selo, a sada samo podsetnik prošlosti.

Mala kućica od drveta ,izvor vode ispod ogromne bukve, okačen gunj o klin ispred vrata, kao da će neko svakog časa doći. Slika srpskog zaborava. Ovde su samo puhovi starosedeoci.

Puca pogleda sa Radočela na sve četiri strane sveta. Slika lepote. Kada napunim baterije i dobro se odmorim, treba se vratiti nazad. Naberem pune ruke hajdučice i kantariona, zedenem za uvo stučak majčine dusice i obećam u sebi da ću se opet vratiti ovde.

Pregazite bar jednom Radočelo da upoznate pravu slobodu u prirodi, a bez mnogo napora.

PUTOPISI IZ ZABORAVA za Studenica Online

Autor: Svetlana Krdžić - PSK Železničar Kraljevo